Akcije su emitivne hartije od vrednosti. Akcionari dobijaju udeo u društvu (akcionarsko društvo) i procenat dobiti u vidu dividende. Akcionari takođe učestvuju u upravljanju i imaju pravo na deo imovine u slučaju likvidacije preduzeća.
Istorija berze
Osnove tržišta hartija od vrednosti datiraju iz 15.-16. veka. U to vreme počele su da se emituju državne hartije od vrednosti za pokriće budžetskog deficita. U Antverpenu (Belgija) je 1556. godine osnovana berza državnih hartija od vrednosti. Sto godina kasnije, centar razmene se preselio u Holandiju. Nedržavne akcije u 17. veku pojavile su se u Amsterdamu, na berzi se trgovalo akcijama East India Trading Compani. Na Amsterdamskoj berzi transakcije sa hartijama od vrednosti su se obavljale ne samo za gotovinu, već i za fjučers transakcije. Tako su postavljeni temelji špekulativnog deviznog tržišta.
Od kraja 17. veka do početka 18. veka počela su da se pojavljuju akcionarska preduzeća u mnogim evropskim zemljama. Londonski brokeri su ulazili u transakcije na vanberzanskom (uličnom) tržištu. Do 1773. formirana je Londonska berza. Vlada je 1724. godine u Parizu pokrenula organizaciju menice i berze. Nakon toga, u Nemačkoj, Austrougarskoj i SAD, nastale su sorte kao što su univerzalne, robno-berzanske i specijalizovane berze. U 19. veku London i Frankfurt su bile glavne berze u Evropi.
Zanimljive činjenice
- Godine 2008. Majk Meril je izdao 100.000 akcija od 1 dolara i uvrstio ih na berzu. Amerikanac je na sopstvenom sajtu investitorima ponudio pravo da donose odluke u vezi sa njegovim životom. Akcionari su mogli da glasaju o Michaelovom zaposlenju, njegovom odnosu sa devojkom, prelasku na vegetarijansku ishranu itd.
- Cirkuski majmun učestvovao je u eksperimentu časopisa Finance. Od 30 kockica sa imenima kompanija, Lukerija je odabrala 8. Investicioni portfolio koji je sastavio primat, posle deset godina, pokazao se uspešnijim od izbora velikih investicionih fondova.
- Trenutno hartije od vrednosti postoje samo u elektronskom obliku, a papirne akcije su prvi put štampane u gradu Briž (Belgija) 1531. godine. U to vreme ovo mesto je bilo najvažniji centar međunarodne trgovine. Pet stotina godina kasnije, 1 od 7 Japanaca, 1 od 5 Amerikanaca i 1 od 2 Šveđana poseduje akcije. Za Rusiju su akcije relativno nov koncept, samo 10% ekonomski aktivnih Rusa odlučuje da investira u hartije od vrednosti.
Ako planirate da kupite akcije, ne možete bez grafikona akcija. Pratite situaciju na berzama i donosite informisane odluke. Uspešno ulaganje!
